О бирани
соколови
Из поносне
Црне Горе!
Похитајте
на Цетиње
Ка орлови
прије зоре.
Похитајте
на Цетиње
Код
својега господара;
Е он мисли
пут још већи
Вашој
слави да отвара.
Он ка
прави отац земље,
Хоће да
вас одликује;
И да
сваком то поклони
Што којему
доликује.
Е у борбам
нечувеним
Вазда
бисте челик прави,
Зато мајци
Црној Гори
Ви за дуго
били здрави. –
Кад
станете китит прси
Са
вјенцима бојне славе,
Сјетите се
покојнијех,
Који вјечни
сан бораве.
Спомен да
им подигнете,
То сјен
њина од вас иште,
И сви
славно погибоше
Међу вама
на бојисте.
А не траже
спомен од вас
Ни од сребра
нит од злата,
Већ у
борбам да панете
Лијечећи
ране брата.
Но нек они
мирно леже,
На Цетиње
брже хајте,
А својега
јатагана
Јоште брзе
опремајте.
И на њем
се закуните
Пред витешким
Господаром,
Да ћете се
и посада
Одликоват
бојном славом.
Но што
рекох да с’ кунете
Опростите
соколови;
Кад ви
свуда показасте
Обилићи да
сте нови.
Већ реците
да ниједан
Умријети
дотлен неће,
Доклен
опет Књаз НИКОЛА
Незајоса
колом среће.
Да сједини
Српски народ
У поносно
једно тјело,
Е је у њем
од слободе
Неизцрпно
дивно врело.
Не смијете
умријети
Не дају ви
јатагани,
Док
с’ заклети српски злотвор
У гробницу
не сарани.
Кад рођену
дјецу вашу
У бој за
род поведете,
Тад
слобода вам ће света
Рећи у њем
да умрјете.
Томо Ораовац
Нема коментара:
Постави коментар