Вељко Радојевић - Погинулим борцима на Граховцу

Вељко Радојевић

(1868-1959)

Погинулим борцима на Граховцу

                            г. 1858.

Ја гледам равна поља и голо мрко стјење,

Виш’  кога сури ор’о поносни шири лет,

Ђе к’о Шпартанци храбри  јуначку крвцу листе  -

Да вам се диви св’јет …-

Витешка вам дјела кити

Проливене крви млаз,

Па на што вам в’јенац вити

Кад вас слави  “Грахов-Лаз”?! ...

Радости крупном сузом дјела се ваших сјећам,

Која ће вјечно живит’,  убави роде мој …

К’о Атињани храбри на Маратонском пољу

Крв листе за дом свој! -

Витешка вам дјела кити

Проливене крви млаз,

Па на што вам в’јенац вити

Кад вас слави “Грахов-Лаз”?! ...

На Граховцу,

на св. Спаса 1890.                       Вељко

Глас Црногорца 16-VI-1890

Вељко Радојевић - Зрњу Р. Брњасићу

Вељко Радојевић

(1868-1959)

Зрњу Р. Брњасићу

С’ осталом браћом што ‘но те плачу,

И моје - ево - засузи око! …

А дјела твоја витешка храбра,

У срцу моме стоје дубоко! …

Не плачем за то, што т’ више није

Да махнеш ножем на бојној муци;

Већ плачем, Србе, што пао н’јеси

На бојном пољу с ножем у руци!

Узалуд суза …. више те није ….

Узалуд  јаук .... празни су гласи! ….

Лака ти српска земљица била,

Уз ловор који гробак ти краси!...

                                              Вељко

Глас Црногорца 18-II-1890

Вељко Радојевић - Гледала си ….

Вељко Радојевић

(1868-1959)

Гледала си ….

Гледала си осм’јех лица мога -

Али можда ни сањала ниси,

Да ј’ то осмјех јада големога,

Коме јаду вељи узрок ти си? …

Ниси чула јоште уздах тешки

Када боне раздире ми груди, -

Јер јад, тугу подносим витешки,

Чекам - жељна зора да заруди ….

Па кад небо на нас се осм’је’не

Кад не буде више Србин роб. -

Та не жалим - нек нестане мене, -

На ма’ хладни нек ми с’ копа гроб! -

Већ никакву не имадем жељу,

Да ми бону душу, срце кр’јепи:

Већ с не надам никаквом весељу -

Док пред Србом душман не застрепи ….;

Док не видим круну Душанову,

Да међ Српством као некад сјаји;

Док не чујем ону вијест нову:

„Жељно сунце сину тужној раји …..”-

Ту би с’ душа нагледала раја;

Ту бих жељни узабрао цв’јет;

Па без туге, боли и очаја,

Овај гр’јешни  оставио св’јет.

Вељко

Глас Црногорца  17-XII-1889

Филип Ј. Ковачевић - На дан прославе

На дан прославе

Двјестогодишњице

сретно владајуће Династије

Петровић-Његош

На Цетињу,     2. Јануара 1897.

Слава Вама, велеуми горди,

Небесници озгор сврх облака,

А на земљи, идеали живи,

Великијех људи и јунака!

Самоникле, велеможне снаге,

Оштрих пера и бојних анџара! -

Слава Вама, славо овјенчана,

Црногорских дичних Господара!

Код богатства и код бојних сила

Многа  ј’ круна до сад с главе пала;

А Вас држи пуне два вијека

Само сила духа и морала!

Тијем духом и тијем моралом

Гријали сте српска покољења,

И држали народ на висини

Јуначкога чојства и поштења.

Слава вама, освештане жртве,

На олтару србинскога св’јета -

Носиоци, мушки држиоци,

Од Косова српских аманета! -

Љути лави, огњевити змаји,

Непобједни за слободу борци;

Слава вама, дико човјечанства,

Људска дјецо, мрки Црногорци!

Пет вјекова у крваво ст’јење

На браник сте непомично стали

И чували Србе наоколо,

Да их туђи не прождеру вали. -

Слава вама! - Немарним уједом

Зуб времена све подгриза, ваља:

Ни водама куда данас теку

Неће никад бити камивала;

Поринуће врси у равнице,

Просјести се равни у поноре;

И гдје сада суху земљу чепљеш,

Ту ће твоји бродит сиње море. -

Али славна дјела и имена

Благородне куће Петровића,

Ње Владика, Књажева, Војвода,

И ње храброг рода Обилића ;

Човјечанство чуваће признање

У грудима харних потомака

Догод буде Срба на свијету

И у Срба људи и јунака!

Филип Ј. Ковачевић

Глас Црногорца  04-I-1897

Ф. Карабеговић - Дубровнику

             Дубровнику

Напољ               Ф. Карабеговић

Сто је љета, српски Дубровниче,

Одкада си са пр’јестоља пао;

Сто је љета, откад чемпрес ниче,

Гдје је њекад цв’јетак славе цвао.

Сто је љета, како морем твојим

Не чује се пјесма слободарка -

Ти пјевушиш, с тужним срцем својим:

“Бог је хтио! Срећа би нам - варка!”

Дубровниче, моја памет сања,

Да ћеш ув’јек душа српска бити,

Ув’јек ти се барјак наде вити.

Твојој слави, све ће да се клања,

Док је мора и његова жала,

Док је Српства и српских гусала.

Споменица о паду Дубровачке републике 1908.

Јово Загора - Своме брату

Своме брату

Гл. Божовићу

Питај мајку, брате мили,

Зашто плаче, зашто цвили?

Шта је боли, шта је гони,

Дању, ноћи - у самоћи

Те чемерно сузе рони?

Питај мајку, шта је тишти,

Зашто тужи, зашто пишти?

Шта је гризе, шта је сише,

Дању ноћи - у самоћи,

Непрестано те уздише?

Али немој …. не питај је,

Не вријеђај осјећаје,

Јер њен уздах сам ти каже:

“Она гледа  - ђе јој чеда

По туђини хљеба траже.”

Подгорица 1906.  Јово Загора

Босанска Вила бр. 7  1907.

Никола С. Ђурковић - Глас матере Србије

Глас матере Србије

Докле ћеш ми српски роде

Жалост српску спомињати?

Није т’ доста пет сто љета

Тужну прошлост нарицати?

„Дођи к себи, ман’ се плача,

Већ се љутог лати мача!”

Знаш! да српског царства круна

-Турском силом оборена-

Паде у гроб са Лазарем

И Милошем сарањена!

„Тамо српски сине лети,

И јуначки њу освети.”

Наћи ћеш је обливену

Румен-крвљу Срб-јунаках,

Што су пали да одбране

Цјело Српство од Турака.

« Јуначки су они пали,

Тужно Српство још њих жали. »

Нове крви иште сада

Прошлост наше отачбине ;

Новом крвљу нек с’ опере

Круна српске царевине!

“Јуриш дакле на душмане;

Извидајмо наше ране!”

Дај ти Босно, млад’ јунаке;

Херцег земљо, соколове;

Ти Србијо, витезове,

Црна Горо, љут’ лавове;

“Сви сте ђеца српске мајке,

Устаните! не чекајте!”

На оружје, све вас зовем!

Носим помоћ, дар од Бога!

Држите је, јер је света!

А та с’ помоћ зове: Слога!!!

„С њоме ће те у бој ићи

ђецо моја, Југовићи!”

Никола С. Ђурковић

„Црногорка” бр. 22  1871.