понедељак, 9. јун 2014.

Вељко Радојевић - Погинулим борцима на Граховцу

Вељко Радојевић
(1868-1959)


Погинулим борцима на Граховцу
                            г. 1858.

Ја гледам равна поља и голо мрко стјење,
Виш’  кога сури ор’о поносни шири лет,
Ђе к’о Шпартанци храбри  јуначку крвцу листе  -
Да вам се диви св’јет …-

Витешка вам дјела кити
Проливене крви млаз,
Па на што вам в’јенац вити
Кад вас слави  “Грахов-Лаз”?! ...

Радости крупном сузом дјела се ваших сјећам,
Која ће вјечно живит’,  убави роде мој …
К’о Атињани храбри на Маратонском пољу
Крв листе за дом свој! -

Витешка вам дјела кити
Проливене крви млаз,
Па на што вам в’јенац вити
Кад вас слави “Грахов-Лаз”?! ...

На Граховцу,
на св. Спаса 1890.                       Вељко


Глас Црногорца 16-VI-1890





Вељко Радојевић - Зрњу Р. Брњасићу

Вељко Радојевић
(1868-1959)


Зрњу Р. Брњасићу

С’ осталом браћом што ‘но те плачу,
И моје - ево - засузи око! …
А дјела твоја витешка храбра,
У срцу моме стоје дубоко! …

Не плачем за то, што т’ више није
Да махнеш ножем на бојној муци;
Већ плачем, Србе, што пао н’јеси
На бојном пољу с ножем у руци!

Узалуд суза …. више те није ….
Узалуд  јаук .... празни су гласи! ….
Лака ти српска земљица била,
Уз ловор који гробак ти краси!...

                                              Вељко


Глас Црногорца 18-II-1890





Вељко Радојевић - Гледала си ….

Вељко Радојевић
(1868-1959)

Гледала си ….

Гледала си осм’јех лица мога -
Али можда ни сањала ниси,
Да ј’ то осмјех јада големога,
Коме јаду вељи узрок ти си? …

Ниси чула јоште уздах тешки
Када боне раздире ми груди, -
Јер јад, тугу подносим витешки,
Чекам - жељна зора да заруди ….

Па кад небо на нас се осм’је’не
Кад не буде више Србин роб. -
Та не жалим - нек нестане мене, -
На ма’ хладни нек ми с’ копа гроб! -

Већ никакву не имадем жељу,
Да ми бону душу, срце кр’јепи:
Већ с не надам никаквом весељу -
Док пред Србом душман не застрепи ….;

Док не видим круну Душанову,
Да међ Српством као некад сјаји;
Док не чујем ону вијест нову:
„Жељно сунце сину тужној раји …..”-

Ту би с’ душа нагледала раја;
Ту бих жељни узабрао цв’јет;
Па без туге, боли и очаја,
Овај гр’јешни  оставио св’јет.

Вељко


Глас Црногорца  17-XII-1889





недеља, 8. јун 2014.

Филип Ј. Ковачевић - На дан прославе

На дан прославе
Двјестогодишњице
сретно владајуће Династије

Петровић-Његош

На Цетињу,     2. Јануара 1897.



Слава Вама, велеуми горди,
Небесници озгор сврх облака,
А на земљи, идеали живи,
Великијех људи и јунака!

Самоникле, велеможне снаге,
Оштрих пера и бојних анџара! -
Слава Вама, славо овјенчана,
Црногорских дичних Господара!

Код богатства и код бојних сила
Многа  ј’ круна до сад с главе пала;
А Вас држи пуне два вијека
Само сила духа и морала!

Тијем духом и тијем моралом
Гријали сте српска покољења,
И држали народ на висини
Јуначкога чојства и поштења.

Слава вама, освештане жртве,
На олтару србинскога св’јета -
Носиоци, мушки држиоци,
Од Косова српских аманета! -

Љути лави, огњевити змаји,
Непобједни за слободу борци;
Слава вама, дико човјечанства,
Људска дјецо, мрки Црногорци!

Пет вјекова у крваво ст’јење
На браник сте непомично стали
И чували Србе наоколо,
Да их туђи не прождеру вали. -

Слава вама! - Немарним уједом
Зуб времена све подгриза, ваља:
Ни водама куда данас теку
Неће никад бити камивала;

Поринуће врси у равнице,
Просјести се равни у поноре;
И гдје сада суху земљу чепљеш,
Ту ће твоји бродит сиње море. -

Али славна дјела и имена
Благородне куће Петровића,
Ње Владика, Књажева, Војвода,
И ње храброг рода Обилића ;

Човјечанство чуваће признање
У грудима харних потомака
Догод буде Срба на свијету
И у Срба људи и јунака!

Филип Ј. Ковачевић

Глас Црногорца  04-I-1897






понедељак, 2. јун 2014.

Ф. Карабеговић - Дубровнику

             Дубровнику

Напољ               Ф. Карабеговић

Сто је љета, српски Дубровниче,
Одкада си са пр’јестоља пао;
Сто је љета, откад чемпрес ниче,
Гдје је њекад цв’јетак славе цвао.

Сто је љета, како морем твојим
Не чује се пјесма слободарка -
Ти пјевушиш, с тужним срцем својим:
“Бог је хтио! Срећа би нам - варка!”

Дубровниче, моја памет сања,
Да ћеш ув’јек душа српска бити,
Ув’јек ти се барјак наде вити.

Твојој слави, све ће да се клања,
Док је мора и његова жала,
Док је Српства и српских гусала.






Споменица о паду Дубровачке републике 1908.




Јово Загора - Своме брату

Своме брату
Гл. Божовићу

Питај мајку, брате мили,
Зашто плаче, зашто цвили?
Шта је боли, шта је гони,
Дању, ноћи - у самоћи
Те чемерно сузе рони?

Питај мајку, шта је тишти,
Зашто тужи, зашто пишти?
Шта је гризе, шта је сише,
Дању ноћи - у самоћи,
Непрестано те уздише?

Али немој …. не питај је,
Не вријеђај осјећаје,
Јер њен уздах сам ти каже:
“Она гледа  - ђе јој чеда
По туђини хљеба траже.”

Подгорица 1906.  Јово Загора


Босанска Вила бр. 7  1907.



Никола С. Ђурковић - Глас матере Србије

Глас матере Србије

Докле ћеш ми српски роде
Жалост српску спомињати?
Није т’ доста пет сто љета
Тужну прошлост нарицати?
„Дођи к себи, ман’ се плача,
Већ се љутог лати мача!”

Знаш! да српског царства круна
-Турском силом оборена-
Паде у гроб са Лазарем
И Милошем сарањена!
„Тамо српски сине лети,
И јуначки њу освети.”

Наћи ћеш је обливену
Румен-крвљу Срб-јунаках,
Што су пали да одбране
Цјело Српство од Турака.
« Јуначки су они пали,
Тужно Српство још њих жали. »

Нове крви иште сада
Прошлост наше отачбине ;
Новом крвљу нек с’ опере
Круна српске царевине!
“Јуриш дакле на душмане;
Извидајмо наше ране!”

Дај ти Босно, млад’ јунаке;
Херцег земљо, соколове;
Ти Србијо, витезове,
Црна Горо, љут’ лавове;
“Сви сте ђеца српске мајке,
Устаните! не чекајте!”

На оружје, све вас зовем!
Носим помоћ, дар од Бога!
Држите је, јер је света!
А та с’ помоћ зове: Слога!!!
„С њоме ће те у бој ићи
ђецо моја, Југовићи!”

Никола С. Ђурковић


Црногорка” бр. 22  1871.