Toмo П. Opaoвaц - Што највише љубим

 

 

Што највише љубим

 

Мили су ми челик људи;

Мило ми је добро пиће;

Миле су ми младе моме;

И поштено свако жиће.

 

Имање м’ је свач’је мило

Cа поштењем добивено,

Кад од муке сиротњске

У њ што није сакривено.

 

И самога мог злотвора,

Напредак је мени мио,

И aкo je мeни злотвор,

Можда с другом добар биo ...

 

Мили су ми сви јунации

Који за род свој се боре;

Мили су ми поштњаци,

Који верно мајку дворе!

 

Од све душе, од свег срца

Ја свачије љубим дјело,

Кад је себи, браћи, роду,

Какво добро донијело!

 

Мила ми је сестра, мајка,

Мио ми је и брат врли:

Ако слогу, љубав брацку,

У наручја своја грли!

 

Мио ми је сваки они

Кој к небу н0c недиже,

Него гледа земљу доље

Е је она њему ближе.

 

И онај је мени мио,

Што не пузи, што не маже,

Но истину отворено

Без бојазни сваком каже.

 

И онога вруће љубим

Кој’ потајни угл’јен није;

Који мрзи опадаче,

А смјел0 му срце бије!

 

И они је мени мио

Кој’ не сједи на два стоца;

Кој’ поштење више љуби

Poшилдовог од тобоца!...

 

И онога вазда љубим

Што на празно не блебета,

Сваког трена добро ради;

Похваљен ћe бит од св’јета! –

 

Вруће љубим оне људе

Што нијесу намигуше;

Кој’ за своју корист неће

Пpaвo туђе да наруше!...

 

Ја ватрено оне љубим

Који опште добро штују;

А сопствено готови су

Да за опште пожртвују.

 

Више свега и свакога

Домовино! теб’ се клањам;

И о теби вазда мислим,

Кад сам будан, и кад сањам.

 

E ј’ у теби нада моја

У теби је жиће моје;

За те живим, за те мр’јећу,

Теби срце моје поје!...

 

Котор 1880 год.

 

Toмo П. Opaoвaц

 

"Slovinac" br. 13 1880.