Toмo П. Opaoвaц - Највећа рана

 

Највећа рана

 

У млађаном мом животу

Тужних имах ја часова,

И на сваком мом кораку

Жалоснијех чух гласова!...

 

Љубио сам некад жаром

Ка’ што само пјесник може;

И мислио сам у себи:

Је ли сретн’ји ико Боже?!

 

Е ја имах цуру дивну,

И бјеше ми одвећ мила:

А сад ју је црна земља

Мjесто мене пољубила ....

 

Имао сам оца стара,

И он мени бјеше мио,

И њега сам на бојноме

Овом пољу изгубио! —

 

Доста браће племените

Око себе ја сам има’:

Ал’ студени камен ето

Покривало сад је њима ....

 

А гдје су ми пријатељи

Штo сy са мном јели, пили?

У дјетињству многе шале

И весеља проводили?

 

Многе од њих више неће

Сунце никад огријати;

Само једно што ме тјеши:

Гуслар ће их спомињати !

 

Но те туге и невоље

Шо су досад на ме биле,

Саме собом оне су се

Са срца ми изгладиле....

 

Но су ово веће муке

ІІІто се тешко видат дају:

Притискао брат је брата,

Један другом вид копају!...

 

Пa куда се год окренем,

Mа на коју св’јета страну

Вазда видим п0 некакву

Смртоносну брацку рану!...

 

Па ме зато срце боли,

И од тешког јада тишти;

С неколика кавгаџија

Тужан народ ће да пишти ..

 

О, кан’те се свађалице,

Од вашега кавгалука:

E ће на вас панут клетва,

Ка на Вују*) и на Вука !...

 

Не буните јадан народ

Да брат брату очи вади;

Већ радите за напредак,

Е смо јоште доста млади:

 

Па какво се сада сјеме

У невини народ сије;

To ћe њему за увијек

Таквим плодом да проклије ...

 

О, кан’те се свађалице,

Од вашета кавгалука:

Е ће на вас панут клетва

Ка’ на Вују и на Вука....

 

Томо П. Ораовац

 

Фундина 1879.

 

*) Вујица-Кара-Ђорђа убица.

 

 "Slovinac" br. 2 1880.