Миховил Павлиновић - Устај!

 

Устај!

 

Устај вило, устај душо,

Да пјевамо роду свом:

Устај роде, устај диве,

Цика зора дану твом.

 

Да премећем шуме, поља;

Да прегазим сиња мора;

Да се пењем уз планине,

Да зароним у дубине;

Све ме нүка, све ми вапи:

Устај, устај, роду твом.

 

Устај вило, устај душо,

Да пјевамо роду свом:

Устај роде, устај диве,

Цика зора дану твом.

 

Крволоци изклaше те;

Сусилници спутише те;

В’јекови се стровалили,

Нев’јерници урочили, 

Да наруже, да нагрде,

Да крв лију...... утаман !

 

Устај вило, устај душо;

Да пјевамо роду свом:

Устај роде, устај диве,

Цика зора дану твом. —

 

На Црљеном-куку

 

М. Павлиновић

 

“Орлић” 1867.