Не волим те злато моје,
Рад’ богаства ни рад блага,
Ја те волим само за то,
Јер си моме срцу драга.
Што ће мени благо пусто
И раскошни твоји двори,
То све може искра једна
У пепео да претвори.
Анђеоске очи твоје,
И свилена коса плава,
То је за ме све богаство,
То је моја срећа права.
И љубав је срећа,
За богаством ја не хрлим,
Само тебе јединицо
Да цијелим вјеком грлим.
Мило Јововић
“Slovanski Svet” številka
9 1897.
Нема коментара:
Постави коментар