Краљу Пјеснику Николи I. и јуначким
Црногорцима
Краљ јунаку, Господару
Црне Горе, брда, крша,
Свуд гдје барјак славе нове
Новом снагом сад лепрша
Поздрав иде моје душе,
Срца мога задивљена,
Пред јунаштвом, пред витештвом,
Пјесник краља прослављена.
Много љета љута мора,
Груди Њег’ве тиштит’ знала,
Кад га хора још не бјеше,
На крвави пут позвала,
Да изврши завјет свети,
Пророчанство да испуни,
Те оружан Онам’ пође,
Гдје су Срба јади пуни.
Гдје су тешки били дани,
Муке веље и крваве,
Од проклетог турског мача,
Гдје се сјеку српске главе.
Премда тешког срца мор’о.
Тјешит храбре Црногорце,
Умириват добром надом,
За слободу јаке борце.
Кад но, ето, зора руди,
На Балкану, прем крвава,
Краљ Никола својим каже,
Гдје их чека бојна слава.
И похите див јунаци,
Пут им кажеш, Господару,
Себе свега даш и дјецу,
Дому милом на олтару.
Слава Теби, Господару,
И јунаштву војске Твоје,
На далеко и широко,
Прослависте крви своје.
Росарио де Ста. Фе, 1912.
Анте Беланић
Цетињски Вјесник бр. 109 1912
Нема коментара:
Постави коментар