петак, 29. јул 2016.

Али Риза Даутовић - Дилберке

Дилберке

Сабрао Али Риза Даутовић

V
Зелени се под Тузлом мераја,
На мераји прострта серџада,
На серџади Риза џиримџија;
И он купи од цура џериме.
Свака цура по жут дукат дала,
Сама Фата дизију дуката,
Дилбер Неја и срце и душу.


VI

Прошетала шарен-гаћа млада,
Она шеће боса по снијегу.
Њу ми пита момче нежењено:
“О Бога ти шарен-гаћа млада,
Је ли теби по ногама зима?”
Проговара шарен-гаћа млада:
“Није мени по ногама зима,
Већ је мени по мом срцу зима,
Јер ме мати за нејака дала;
Када оре, једва кући дође,
Када коси, једва косу носи,
Када дрља једва договрља,
Кад спавамо, он бјежи од мене
С тога ми је по мом срцу зима!”

VII

Дворе мела Али-беговица,
Дворе мела, двор’ма говорила:
“Моји двори, остали ми пусти!
Ево данас седам годиница,
Откако сам доведена млада,
Још ја не знам ди Али-бег спава?
Љети спава с коњ’ма на ливади;
А у зиму с коњ’ма у ахарим.
Она мисли нико је не чује,
Ал њу слуша Алибега мајка,
Па је свога дозивала сина,
Те је њему тихо говорила:
“О, Али-бег, једини у мајке,
Зашто не јдеш у одају љуби?”
Њој Али-бег тихо говорио:
“Кад је дошла мени са сватима,
Ја је пођо да је с коња скинем,
Она вели: “не по Богу брате!”
Ја јој пођо да фереџу скинем,
Она вели: “не по Богу брате.”
Ја јој пођо да чизме изујем,
Она вели:”не по Богу брате!
Три пут ме је мати, побратила.”

Босанска Вила   бр.  19  1896.










Нема коментара:

Постави коментар