Вукашин Гаговић - Зима

Зима

 

Ој! љута је наступила зима

У планинским нашим крајевима.

У Црквицам’ (Опутне Рудине)*)

Снијer завио брда и долине! –

Свуда шиба мећава жестока,

И не да нам отворити ока!

Снијег брише и сметове зиђе,

Из куће се не мож’ да изиђе!

 

Не чује се б’јелог стада звонце.

Чобан не муж’ да изјави овце,

Но у стаји њима сјено даје,

Да му мило стадо не цркaje...

 

Снијег вељи! - стегла зима љута,

Неда ником пропутити пута!

Ни отићи до свога сусједа.

Ох! ово је баш голема б’једа!

 

По овакој опакој хладноћи

У школу ми ђак не може доћи! —

Ох! највише жао ми је ђака,

Маленијех мојијех јунака,

Што код школе не могу да с’ купе,

Што им стоје сада празне клупе,

Што им драго престало играње,

Што у школи сад не купе знање.**)

 

 

*) Опутна Рудина је наше племе у Никшићкој нахији, на северној граница Црне Горе; то је планински крај, те је ту народу најглавније занимање – сточарство.

 

**) Почетком месеца Децебра – прошле године – пао је био врло велики снег, те за 8 дана није могао ни један ђак доћи у школу.

 

Децембра 1899. год.   Вукашин Гаговић

"Голуб" бр. 2 1901.

 

Вукашин Гаговић - Чика Васи, Љубисаву

 

Чика Васи, Љубисаву

врлом српском пјеснику

 

Пјесме су ти бајне.

Њежне, осјећајне.

Мио-миром мире,

Братку љубав шире.

 

Шире слогу свету

По српскоме свјету;

И у српске груди

Свака наду буди:

 

Све на боље дане,

На славне мегдане,

Што Србина воде,

Да тражи слободе...

 

Сваки Србин врли

Твоје пјесме грли...

И чита их радо

Свако Српче младо.

 

Ти са пјесмом желиш

Да Срба веселиш,

Да му срце снажиш

И муке ублажиш...

 

О, пјесниче, Чико!

Србинова дико,

Врло си на мио,

Дуго нам живио!...

 

Црквице (Црна Гора)

Вукашин Гаговић

"Голуб" бр. 2 1901.

Milan-Miško Gogić - Podoknica

Podoknica

Svjetlucanje lune,

lampe stare,

ispod okna

ton gitare,

muški vokali,

svih boja, visina,

pauzu ispuni

drhtaj mandolina.

Muzika doziva,

muzika miluje,

muzika, ljubavi moć

“Ako si pošla spat,

bila ti laka noć”.

Milan-Miško Gogić

Секула Дрљевић - Нада

Секула Дрљевић

Нада

-Geibel-

И ако нам мноштво снега

Из недара зима баци,

Ал’ пролеће за њом јури

С виловити са кораци.

И ако би магла хтела

Да сунчаних зрака није,

Ал’ оно ће и кроз магл

у Показат нам чаролије.

Па нек’ бесни силна бура

Ја се ни ње бојат’ не ћу,

Јер се после буре надам

Прељупкоме прамалећу.

Тада ће се окитити

Цела земља зеленилом,

Душа ће нам с’ испунити

Са великом, са милином.

Свуд по земљи створиће се

Скоро сами перивоји,

Измеђ’ њих ће тећ’ извори

Амо, тамо и куд који.

Heк’ се мрзне, ти се не бој

Утишај се срце моје;

Кам пролеће љупко дође

Излечиће ране твоје.

Ако ти је кад на земљи

Стан од пакла јоште гори,

Да пролеће не ће доћи,

Брига тебе нек’ не мори.

Ср. Карловци     Секула Дрљевић

”Голуб” бр. 10   1900.

Секула Дрљевић - ***

Секула Дрљевић

***

Радимо браћо дању и ноћу

Само у раду лежи нам спас.

Молимо с’ Богу, јере не знамо

Када ћe куцнут’ последњи час.

Будимо Срби, будимо људи

И верни синци народа свог;

Будемо л’ таки, не бојмо с’ никог

Такове штити свевишњи Бог.

Ср. Карловци    Секула Дрљевић

”Голуб” бр. 9   1900.

Васа Крстић - Шта да певам?

Шта да певам?

Шта да певам рец’те људи,

Да разгалим тугу,

И крај вина и крај жена,

Ту верну ми другу?

Кад се сетим слоге српске.

Сва ми крв се смути,

Срце, душа само пропаст,

Само јаде слути ...

Заборављам цвеће, шуме,

Па и љубав бајну,

Кад погледим сузним оком

Судбу нашу вајну ...

Па ипак би реко, коју,

(Перо не да мира...)

Дај да почнем са почетка

Животна нам вира:

Кад је Господ земљу ствар’о,

Беше воље благе,

Те се сети за Адама

Сапутнице драге.

Али Ева знамо, гризну

У јабуку знања

Те насташе брзо за њих

Часи покајања.

За тим дође синак Кајин,

После Авел млади,

Што се љутој свађи даше,

Једне овце ради.

Свађи даше, макар да су

Крвна браћа били,

Док их злоба не понесе

На осветни крили ...

Брат на брата руку диже

Аој судбо тужна,

Нећу даље; Тема ова,

Одвише је кужна ...

Нека пева, нека слави

Ком је славље дано,

Моје срце сувише је

Данас расплакано ...

Београд ...      Васа Крстић

"Босанска Вила" бр.18  1894.