Никац од Ровина (Милутин Томић) - Или, или

Или, или

Послушај ме, чедо моје! —

Не проиграј дане своје.

Стр’јелимично срећа лети;

Њу је тешко уватити:

Иза рана, у младости,

Научи се мудар бити.

Наш је живот борба љута:

Или панут, ил’ се дигнут,

Или владат, или служит,

Ил’ се славит, ил’ се ружит —

Једно мораш доживити, —

Мораш, синко, у животу:

Наковање, или чекић бити.

Никац од Ровина (Милутин Томић)

“Црногорка” број 45  1884

Никац од Ровина (Милутин Томић) - Пјесма за софром II

Пјесма за софром

Пијем, љубим — ни бриге ме!

Шта да радим ино?

Та љубав је прво добро,

Па за њоме вино.

И зашто је Бог створио

Своју ђецу туде,

Но да пију што је старо,

А да младо љубе?

Наш јо живот пунан трња,

Ништа није равно:

Па ко нема чаше, цуре,

Мртав је одавно.

Цура такне, вино акне ...

Ал’ се пуне груди! —

Ал’ је дивно кад се пије ! —

Дивније кад љуби!

Наши српски соколови

Баш су људи били:

Јунаштва су отварали

Што су добро пили.

А Јанковић из Котара —

О српскога сина! —

За Ајком је уздануо,

Кад с’ напио вина.

Пјаница је Марко био,

Тај побратим виле,

Ма су за то крчмарице

За њим луде биле.

А душмане страх и трепет

Увијек обузе,

Кад га виде на сред поља

Ђе леђеном музе.

А ми, браћо, што стојимо?

Што жеднимо туди? —

На старе се угледајмо,

Па будимо људи!

Искапимо ову, другу ...

Пету . . . и девету, —

Па тад пимо догод има

Вина у бурету.

Пимо, браћо’ нек нам живе

Мете овог св’јета:

Младе моме, стара вина—

И слобода света!

Никац од Ровина

“Црногорка” број 38   1884

Никац од Ровина (Милутин Томић) - Пјесма за софром I

Пјесма за софром

Весео сам, души ми је

Ка’ да је у рају,

А нешто ме гope диже,

Ђе се зв’језде сјају. —

Ма ја рађе ту остајем

Међу вама свима

Украј пјесме радованке

И чашице вина.

Та свијет 'је тако лијеп!

Пуне су га груди!

А милије нигђе није

Ка’ на земљи туди. —

И чујте ме, браћо моја,

Истину вам рећу:

Док се пије, док сс пјева,

Ја са земље нe ћy.

Крај другова, пријатеља,

Крај веселе р’јечи,

Нек и пјесма пјесникова

Уз чашице звечи ; —

Нека бруји, нека хуји

Као морски вали:

Здраво, браћо! куцајмо се,

Кад смо се састали!

Живио нам прво онај,

Који живот дава! —

Наш Господар! — Њему првом

Иде част и слава;

Он нас чува од душмана,

Он нам добра штити:

У његово здравље ваља

И пјеват, и пити.

Другу браћо витезови,

Соколови сиви,

Нек свак пије својој моми,

Да му дуго живи!...

Пијте, браћо!, - и ја пијем

Ала се то слива!

Нек и моја мома живи! -

Соколица сива!

Пријатељу на реду је

Вазда чаша трећа;

Она њему за то иде

Што је трећа срећа. —

Живјели нам! — који с нама

Веселе се дању,

А велике нотње бриге

Чашама прогању! ...

Даље, браћо! пијмо! — пијмо! —

Што не бисмо пили? —

А нијесмо ни у здравље

Другова напили! —

Нек нам живе сви, који се

Као браћа друже, —

И када им срећа цвати,

И кад јади круже!

Боље, боље! — наоколо

Има и још људи,

А ја свима добра желим,

Као вама туди;

Нека живи цио свијет

У нади и срећи! -

То је оно, дружбо мила,

Што сам тио рећи.

Никац од Ровина (Милутин Томић)

“Црногорка” број 37   1884