Нико Ђуров Вучетић - Нада

Нада

Са сваке су стране опколили

Моју лађу грозни вали;

Громови тутње, севају муње,

И облаци грдни пали!...

Свуд је тама, нигде сунца нема;

Нит’ у помоћ братских рука,

Да избаве моју малу лађу

Од страдања вељих мука!

А’ гле, један зрачак с’ помаља,

И ако ми лађа страда,

Он је ипак муком уздржава

Да не тоне: то је нада!

Цариград, 1902. год.

Нико Ђуров Вучетић

“Голуб” бр. 16    1902.

Нико Ђуров Вучетић - Ја сам једно Српче младо

Ја сам једно Српче младо

Ја сам једно Српче младо;

Синак рода јуначкога,

За Српство ми срце куца

К’о  у милог деда мога.

Ја сам једно Српче младо,

И тиме се ја поносим,

И смијем свакоме рећи,

Да и српско име носим.

Ја ћу увек први бити:

Где за Српство сабља сева,

Где топ грува, пушка пуца,

И где се крвца пролева.

Ја сам једно Српче младо,

Србима ћу веран бити:

За крст часни и слободу,

Приправан сам и крв лити.

Цариград, 1901. год.  

Нико Ђуров Вучетић

“Голуб” бр. 2    1902.

Мило Јововић - Српству

Мило Јововић

Српству

Мило ми је Српство моје,

И за њим сам готов мр'јети;

Мило ми је, и за њим ћу

Моји живот прагорјети.

Мило ми је, па се кунем,

Да у ватру и у воду,

Справан јесам сваког часа

Мр'јет за српство и слободу.

Мило ми је сврху свега,

Слатко ми је за њим мр'јети,

Када њега вр'јеђа, каља,

Туђа рука, душман клети.

Мило ми је, св'јету кажем

Српскиња ме породила,

Па како ми неће бити

Домовина моја мила?

Мило ми је једном р'јечи

Српство моје, дика моја,

У њем само душа може

Срећу наћи и покоја.

За српство ми душа дише,

За српство ми срце гори:

Њему желим сваку срећу

И напредак чекам скори.

За српство ћу на бојиште

Бојним копљем у рукама

За српство како рекох

По сред воде, по сред плама.

Мило ми је српство моје,

И за њег сам готов мр'јети;

Мило ми је и за њим ћу

Моји живот прегорјети.

Јово Загора - Отаџбина

Отаџбина

-Ђокици Н. Ражнатовићу-

Там’ ђе се облак дима

Петстотина љета вио,

И ђе се је Србин храбри

За опстанак свој борио;

Там’ ђе се пет вјекова

Ханџареви укрштали,

И ђе су се гавранови

Људском крвљу опијали;

Тамо ђе су по пољима

Мраморови засађени,

И ђе но су тврди кланци

Костурима саграђени.

Тамо сада соколови

Свој лет хитри укрштају,

А гуслице јаворове

Славу српску пјеват’ знају;

Там’ на брду, с ког је некад

Сатро се душман клети,

Соко своје гњездо вије,

А орао широм лети.

Под њиме је петовјечног

Ратовања бојна бива,

А по бини вила пјева:

“То је Србу отаџбина.”

Подгорица    Јово Загора

“Голуб” бр. 4  1907.

Алекса Дрецун - Ја сам Србин

Ја сам Србин

Ја сам Србин, Србин прави,

У ком српско срце бије,

Које никад испред смрти

Заклонио главу није.

И ако ме од Косова

Петстољетна тама била,

Ал’ ми ипак нигда није

Дух прегнућа саломила.

Но сам оста’ тврд ко стјена

На бранику земље своје;

У мукама и кроз патње

Очува сам име моје.

С тим именом ја се дичим

Кад се могу “Србин” звати,

За који сам увјек спреман

Свој млађани живот дати.

Алекса Дрецун

“Голуб” бр. 1  1910.

Велимир Дабановић - Домовини

Домовини

Домовино мајко моја мила,

Домовино рају жића мога,

Слатко ми је међу твојим крилма!

Тебе прво волим посл’је Бога.

Па како те и вољео не би,

Када душа дише само за те!

Када срце само куца к’ теби,

Жеља, мис’о кад ме теби прате!

Хитам, хитам поздравит’ те радо

С’ овим мојим првим редовима,

Јер ти си ми овог свјета благо,

Са поносним твојим висовима.

Свак на овом свијету који знаде,

И сјећа се твоје силне бајне,

Урезано у срцу имаде

Алем камен твоје круне сјајне.

-Гдје је вријеме што је негда било?

Одавно је прохујало веће,

Нама диван спомен оставило:

Спомен славе који мријет’ не ће.

Твоје стијене прађедови мили

Бранили су као љути лави,

И за те су своју крвцу лили,

Све у прилог твојој већој слави.

За крст часни и слободу свету

Ма да мали они бјеху бројем,

Безбројноме душманину клету

Показаше ријез сабље своје.

Овде, онде, куд оком погледим,

Овде, онде, свуд су раке њине,

Мјеста света свуд су куд загледим,

Њих обалом пуши море сиње.

Свуд слобода златна шири крила,

Кроз поноре од твојије’ груди.

Домовино мајко моја мила,

Домовино, здраво, здраво буди!

Бар (Црна Гора)     Велимир Дабановић

“Голуб” бр. 1  1910.

Мехмед Пиљаревић Афиз - Србин сам

Србин сам

Ко ми рече да сам Турчин,

Судио му за то Бог!

Зар не знаде да сам Србин,

Српски борац рода свог!!

Од вајкада па до данас,

Српски зборим, српски творим

И за српско своје име,

Србождером ја се борим;

А и вјеру своју љубим,

Што је оци мене даше.

А љубићу још и више

Све светиње српске наше.

Да је било среће таке,

Као данас што је има,

Не би никад раздор био,

Међу српским синовима.

Зар због вјере да се гложим,

С браћом својом, друге вјере?

Не ћу! свађа с браћом пропаст нам је,

А душману корист то је.

Нека чују! нека знаду, душмани!

Да сам српски прави дјетић  

Ко чаробни ружин цвјетић,

И још вјеран братац Срба православних.

Вјеран синак прађедова славних!

Сански-Мост, 1898,

Мехмед Пиљаревић Афиз

“Голуб” бр. 11 и 12  1898.