Приказивање постова са ознаком Niko Djurov Vucetic. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Niko Djurov Vucetic. Прикажи све постове

среда, 23. мај 2018.

Нико Ђ. Вучетић-Бокељски - Српским песницима


Српским песницима
побратимима:
Алекси Р. Шантићу, Осману Ђикићу и С. А. Карабеговићу
посвећујем песму ову:

О духови, дични, славни,
Чије срце навек пева,
Чија душа о чарима
Васионским снове снева;

Чија с’ љубав као река
На притоке свуд разлева,
И међ’ младим Српчићима
Весеље и слогу лева;

И звук чији од песама
По Срему се равном ори,
По Банату, Херцег-Босни,
Далмацији, Фрушкој гори:

Чије дрхћу топле груди,
Кад разсветли рујна зора,
Кад се сунце јутром буди,
Кад зелени чарна гора;

Кад у зору премалетњу
Славуј-птица песму ствара,
И кад поток жуборећи
Долиници недра пара;

Кад из неба натуштеног
Ко из кабла киша пада;
Кад од муња и громова
Васелена цела страда;

Ви, што су вам гусле благо
И гудало шимширово,
Ви, што вам је песма дика
И то лишће ловорово;

Раширите младе груди,
Управите маште лет,
Да сте дуси и генији,
Нека знаде цео свет.

О песници, браћо мила,
Жив’те милом Српству свом,
Не клоните духом снагом
И кад буде роду лом!...

Нико Ђ. Вучетић-Бокељски

“Голуб” бр. 18    1903.















уторак, 22. мај 2018.

Нико Ђуров Вучетић - Нада


Нада

Са сваке су стране опколили
Моју лађу грозни вали;
Громови тутње, севају муње,
И облаци грдни пали!...

Свуд је тама, нигде сунца нема;
Нит’ у помоћ братских рука,
Да избаве моју малу лађу
Од страдања вељих мука!

А’ гле, један зрачак с’ помаља,
И ако ми лађа страда,
Он је ипак муком уздржава
Да не тоне: то је нада!

Цариград, 1902. год.

Нико Ђуров Вучетић

“Голуб” бр. 16    1902.














понедељак, 21. мај 2018.

Нико Ђуров Вучетић - Ја сам једно Српче младо


Ја сам једно Српче младо

Ја сам једно Српче младо;
Синак рода јуначкога,
За Српство ми срце куца
К’о  у милог деда мога.

Ја сам једно Српче младо,
И тиме се ја поносим,
И смијем свакоме рећи,
Да и српско име носим.

Ја ћу увек први бити:
Где за Српство сабља сева,
Где топ грува, пушка пуца,
И где се крвца пролева.

Ја сам једно Српче младо,
Србима ћу веран бити:
За крст часни и слободу,
Приправан сам и крв лити.

Цариград, 1901. год.  

Нико Ђуров Вучетић

“Голуб” бр. 2    1902.