Риста Сандаљ
Ковиона трену к’о дах листа
Кад час дође за јуришно клање
И кад громко кличе чика-Риста:
“Напред, браћо, чувајте равнање!”
Тад на шанац ударише чике
Беле као снежне перунике.
Занеше се у једноме скоку
К’о
под звуком песме успаванке
Бајонети, бомбе и берданке,
Сев страхотни у засјалом оку
И кад први старац “Ура” викну
Млаз румени као врело шикну.
Попадаше. Гаврани се криле
Изнад крви и јуначког меса.
Мртав лежи храбри чика-Риле
Испред старих покошених леса,
Док јесењи зраци мирно злате
Хладне чиче, беле, поравнате…
Риста Сандаљ – 30. новембра 1914. око 9
часова пре подне извршио је јуриш на Ковиону стари пешад. мајор Риста Сандаљ са
својим 4. батаљоном 7. пука III позива (Врачарци и Грочанци) и ту пао. Старином
Херцеговац, јунак из рата 1885., трупни официр. Био је изразити представник оне
старе школе у нашој војсци, која се поред безусловне послушности, гвоздене
стеге и сатирања на служби спуштала и до ситничарења тако нелагодно приманог у млађих
појасева. У овом последњем смислу постоје читаве приче о чика-Ристи.
Милосав Јелић - "Србијански венац"
