Митар С. Ивелић - Поздрав Црној Гори

Поздрав Црној Гори

Поздрављам те, српска зоро,

Мајко моја, Црна Горо!

Оштри мачу, љути громе,

Муњо сива и поломе.

Душманина,

Тирјанина

Осветниче,

Посветниче,

И Марице и Косова —

Величанства Србинова....

*

Поздрављам те, царевино,

Од слободе свих в’јекова; —

Уточиште, домовино

Мученика, витезова.

Црна Горо,

Сјајна Горо,

Србу драго —

Свето благо!...

Ој, алему нетамњели,

У српски род, у св’јет ц’јели!

*

Црна Горо, св’јетли дане,

Напреднице у све гране:

Св’јету страшне, Богу миле,

Што анђелске штите силе.

Алем трону,

Што не клону

Под све ране

И мегдане:

Из свег срца, душе, грла —

Поздрављам те, мајко врла!

Његуши, 16. Јуна 1898.     Митар* 

(*Вјероватно Митар С. Ивелић 1865 – 1892, примједба pobori.com)

“Луча” 1898

Косовка Дјевојка - Књазу

Књазу

Тамо, ђе се српски крсташ вије

Посмрчета косовскијех рана,

А сокола ђе слобода грије

Од тужнога, од Видова-дана:

Уздижо се над земаљским створом,

Да светиње браниш и олтаре;

Да закрилиш Српство Црном Гором

Од небраће, Књаже Господаре!

У десници два Ти мача сјају,

Ка’ два сунца иза Ловћен-горе;

Један паклу, други лети рају, —

Крвав вјенац носе одозгоре.

Црни пака’ — мјесечева тама;

Два му рога маче потамнио ...

Рај су двери пут вилинска храма;

Ту си мачем вилу запл’јенио.

Док си првим некрст обарао,

Да га сатреш земаљскоме лицу,

Други Ти се небу удварао,

Да очара „Балканску Царицуи

Ка’ пјеснику, Књазу и јунаку

Српство поје, а свијет се диви;

А ти, Боже, мене чуј нејаку:

Пјесника нам, Господара живи!

У Спљету, па чисти понеђељник

Косовка Дјевојка

(Митар Ивелић)

“Црногорка” бр. 7  1885.