Страхиња Дакић
Разбој цео застаде са дахом,
Блистав огањ од ножева сену
И све поље испуни са страхом
Кад Страхиња страшне чете крену.
Њих не реси диба и кадива,
Нити сјајне сабље аламанке,
Него гуња и шајкача сива –
Пропали им прсти кроз опанке.
Али очи занос тежак зали
И сагоре срца пуна ватре,
Бесан налет ровове провали,
А упорне кундацима сатре.
Свршено је. Код Јунковца села
Погинули купе се другари.
Страхиња је погођен сред чела.
И к’о
после навикнутих ствари
Пољем овце терају овчари.
Страхиња Дакић – Пешадијски мајор Страхиња А.
Дакић родом је из Пожеге. Свршио подофицирску школу. Служио највише у XVII. и IV.
пуку, у коме је био командир за време турског и бугарског рата. Између
бугарског и аустријског рата командир жандармеријског одреда у Приштини и
Куманову. Пао је као командант батаљона у XIX. пуку I. поз. код Јунковца. Врло
добар стројеви официр. Јако дружеван. Жив, љутит, прек.
Милосав Јелић - "Србијански венац"
