Над Његошевим костима на Ловћену
Пред Топлом се смј’ешећи сиње море,
Огледају куле вилин-града,
У том Новом гради бијеле дворе
Херцег Стјепан, још за вијека млада...
Ту је вила научила Рада;
Како муње по небу се боре,
Како оро води облак града,
Како сунце обасјава горе...
„Богу хвала и данашњем дану,
Што дан cвaну и сунашце грану,
Црне Горе слободу ми грије:
Оро гнијездо врх тимора вије!“
Пјесник кликне с Топле, оком плану,
Он неслоге извида нам рану.
Дубровник, 16. VII. 1925.
Вид В. Вукасовић
