Косово

 

Косово

 

Чекало си дуго осветнике љуте,

Са крвавом ћордом у десници руци,

Да се вољно крену на завјетне путе,

Одакле се чују плачи и јауци.

 

Твоје горе н’јеме чезнуле су тужно,

Пет стотина љета за пјесмом слободе,

Да потресе срца твоје дјеце сужне,

Коју ти џелати на кланицу воде.

 

И равнице миле превучене велом,

Најсветије туге заспале су давно

На скршеној круни. И твојијем селом

Давно је већ прошло оно доба славно.

 

Чекало си дуго и из твога гроба,

Гле искаче сјајна Лазарева круна,

И освиће, Ново и Велико Доба

Српска кад је душа ко никада пуна

 

Саломљени мачи опет се блистају,

Сатрвена војска у снази се буди,

И побједе носи. А у силном сјају

Већ давно чекана ено зора руди.

1912. Исаије Митровић