Александар С. Пушкин - Црни Ђорђе

Црни Ђорђе(*)

(съ рускога слоб. преведено)

 

Два се вука у ями колю,

Отацъ и синъ у пећини псую.

Стари Петро (**) сина укорава:

“Бунтовниче, злодѣю проклети!

Не боиш ли се Господа Бога,

Гдѣ є за те с Султаномъ свађатсе,

Сь Београдскимъ воєвати Пашомъ!

Ал’ две на свѣтъ ти донесе главе?

Пропадай, кад хоћешъ, окаянни,

Да зашто ти сву Србію губишь?

Одговара Ђорђе намрштено:

Видимъ старче да си с ума сишо;

Кадъ таке безумне лаешъ рѣчи.,,

Стари Петро то већма срди се,

То већма кричи и жести се.

У Београдъ онъ умисли поћи,

Турком издат непослушна сина,

Јошь имъ казат убѣжиште Срба.

Онъ изъ тамне излази пећине;

Ђорђіє старца дозивлѣ отца:

“Врати се, отацъ мили, врати се!

Прости сину за невольне рѣчи.”

Ал’ стари не слуша Петронів:

“Чекай, вели, мало разбойниче!

Синъ му Георгіє на путь стає

Старцу отцу кланя се до ногу

Стари Петро на сина не гледи;

Опетъ нѣга догони Георгій,

Па га хвата за просѣде власи.

“Врати с Бабо, за Господа Бога:

Не гон мене на крваво дѣло!”

Одтисну га срдито старацъ,

И Београдскомъ отиде цестомъ.

Горко, горко заплаче се Ђорђе, З

апне чакмакъ, и избаци пиштоль.

Завапи Петро, посрнувши:

“Авай мене, я самь тешко ранѣнь!”

И паде на землю бездиханень.

Бѣжећ синакъ къ пећини врати се:

Мати нѣму излази на сусрѣтъ.

“Ти си Ђорђе, а кудъ се део Петро?”

Одговара іой Ђорђе сурово:

“За обѣдомъ стараць пянъ напи се,

Те заспао на Београдскомъ друму.”

Ал се яду досѣтила она:

“Проклеть” рече, “Богомъ біо Црни,

Ер, ти уби рођенога отца!

Одъ тадай се Петровићу Ђорђе

У Србаля проназвао Црни. –

 

(*) Ову пѣсну саставіо є на рус. єзику Александр Пушкинъ. За моћи савршено познати духъ поетически славногъ овогъ мужа, треба у оригиналу стихотворенія нѣгова читати. Настоєћи преводъ речене пѣсне, есть слаби и несавршени одпечатакъ оне виспрености и красоте, коя се у рускомъ подлинику блиста.

 

(**) Петроніє (?).

 

Петрановићь