субота, 9. децембар 2017.

Милош Видаковић - Епилог



Епилог

Обилне строге редају се риме,
Помпозне риме далеких времена,
Витеза људи и прелепих жена,
Чије је славно опевано име.

Озбиљне строге редају се риме
Блиставе риме о трептању душе,
О ветру који кроз пољану пуше
И белом снегу невеселе зиме.

Ал’ кад као светлосна поплава
Мину са блеском који засењава,
Са свирком која одмерено јечи

У души увек заостане један
Неказан, дубок, дубок недогледан
Бол, што га неће испевати речи.

Милош Видаковић “Царски сонети”








Нема коментара:

Постави коментар