Ђуро Шпадијер - Сусрет владара

 

Сусрет владара

 

Кличе Дунав и Марица,

Пљеска Тара и Рибница,

Пoje Ловћен са Балканом, -

Од ратара до владара, -  

Два народа браством стара

Радују се дочеканом

Срећном дану, - када цвјета

Жеља давна - њина мета.

 

Гдје слобода златна цвјета,

Независност српска света,

Гдје народна миса’ ниче,

Гдје се правда вјечно блиста,

Гдје но влада душа чиста,

Ту Те жеља давна кличе,

С којом радо брат Те прима,

Књаже, дико Бугарима!

 

Фердинанде, дични Књаже!

Стјење наше нек’ Ти каже:

Црногорских храброст тића,

Вјеру, наду; куд се вије,

А што чува, на чем бдије

Сиви ор’о Петровића,

Гдје почива, и гдје гледи,

На каквоме трону сједи.

 

Кад ти горе све изброје,

Отвориће чари своје;

Ал’ би повјест дуга била,

Само једно, казат’ мoгy:

Не лећеше душе к Богу, -

Кад се крвца на њих лила, -

Нит’ милије, нит’ чистије,

Него са њих, нит храбрије.

 

Сва та чар Те данас ср’јета,

Независност српска света,

Братска љубав од свих срца,

Храброст, понос ових гора,

Црне Горе исток, зора,

Мученика палих крвца,

Веза света, веза стара –

Братски пољуб Господара.

 

Цетиње, 26. Јула, 1898.

 

Ђуро Шпадијер