уторак, 27. децембар 2016.

Младен Ст. Ђуричић - Пред падом Једрена

Пред падом Једрена

Вазда, кад би где писнула труба
Ко оро небу летео је смело;
Освета му је била свето дело,
Освета тако крвава и груба!...

Најзад ко део гвозденога стуба
Охол је стао пред Једрене бело,
Ал’ тад му туга згрчи биће цело,
Пред падом овог горостаса – дуба!

Ај, џине, царе трију силних мора
Зашто ти чело тако пуно бора,
Зар младост неће повратити снове?

Зар ових дана, цветају руже
Да с мунарета хоџе ти протуже
Вај, за одласком деце пророкове…

Младен Ст. Ђуричић

“Балкански рат” бр. 9   1913









Нема коментара:

Постави коментар