Маћедонији (1903.)
Црни се облак над тобом вије
и људска крвца
потоком лије,
а зар си коме
крива и дужна,
Маћедонијо
тужна!
На безакоња свијет се грози,
а ти му залуд вичеш: помози
да гоним са себе невјерна скота,
Маћедонијо сирота!
Зар човјечанство двадесетог вијека
за тебе нема ни мрве л’јека,
да безакоња угуши гадна,
Маћедонијо јадна!
Јевропа мирно с далека гледа,
како ти твоја страдају
чеда
она је срца тврда и
ледна,
Маћедонијо бједна!
Црни се облак над тобом вије
и људска крвца потоком лије,
а зар си коме крива и дужна,
Маћедонијо тужна!
