Srbskome Patrijarki Josifu Rajačiću
godine 1819.
I koga izaberem, njegova će šibika procvietati:
tako šu utišiti pred sobom viku sinova Izraelskih što viču na vas.
Mojiz: Brojevi Gl: XVII. v. 6.
Prekaza se prem očita
Ruka strielom Previšnjega,
Silnost pade predobita
Cieć smionstva već svojega,
Puk izbrani ne žamori
Veriga ga već ne mori.
Aronova procavtjena
Čudnovato šibka siva,
Eto šibkom već iz stiena
Provrela je voda živa,
Izraela puk čestiti
Kojom će se napojiti.
Rajačiću, srbskog puka,
Srbske crkve svietla kruno!
Tebe izabra višnja odluka
Da dovršiš sve podpuno
Svete odrede nje milosti
U narodnoj slobodnosti;
Teb’ zelena kak’ Aronu
Šibka cvati sred svietlila
Š njom oholost usionu
Tvoja je viernost sasvim zbila,
Mojzes probi vrutak vode
Ti nam probi vir slobode;
Vir slobode progonjena
Da utažiš tužbe puka,
Kog’ verigam pretieštena
Gvozdena je trla ruka,
Sve mu grabeć, izvan oči
Da usužnjen suze toči;
No Gospodin nemilosti
Ne puštava bez osvete,
Ter u gnjevu svoê naglosti
Farauna morem smete,
Preko voda puk izbrani
Stup ognjeni dok sahrani.
Bog će pomoć udieliti
Hrabre Srbe spasit svoje,
Stup ognjeni njim će biti
Rajačiću srce tvoje,
Dok dušmanskih četa stope
Morski vali ne poklope.
Zgodno i pravo, Gospodine,
Crkovna je vlast najveća
Koje nikada čast ne gine,
Udielila tebi sreća,
Već je davna tebi bila
Višnja znanost namienila.
Kada milost našeg Cara
Sdruži nebu svoje odluke,
Kad ti žezlo kod otara
Posvećene preda u ruke,
Znamen to je: šibka da ti
Čudotvorno cvjetjem cvati.
Antun Kaznačić
Нема коментара:
Постави коментар