Томо Ораовац - Скадарском језеру

Скадарском језеру

Језеро дивно, језеро бајно

Хајде ми хајде, ти кажи сада:

Чија то сила, чија то рука,

Поносно ево са тобом влада?

Да ли још држи валове твоје

Та турска горда и дивља сила?

Или те љуби, или те грли

Поносна дивна ловћенска вила?

Да ли се и још валови твоји

Тамо и амо немило муте?

Да ли на борбе? Да ли на муке,

Трудне и кобне, и сада слуте? ….

Језеро дивно, језеро бајно!

Мирно и тихо сад ево ти си;

У оне патње, у оне муке,

Што до сад бјеше, ти више ниси.

Валови твоји, што никад до сад,

Умилно плове, умилно крећу:

А српске шајке по њима ево

Поносно плове, мирно се шећу.

Језеро дивно, језеро бајно!

Ловћенска вила руку ти пружи

А небо одзгор благослов даде

И ти се њоме вјечно удружи.

Сад мирно шећи, валове њихај,

С крај наше тврде бесмртне Горе;

Реци Бојани да поздрав дају

Пре него пођу у сиње море.

Нека и она од сада знаде

Да и  њу тражи ловћенска вила;

Е она тече у српско море

И српска негда она је била.

А српска вила с Ловћена брега

Све српско што је добити мора

Зато се мучи, зато се пати,

Слободу ствара из ових гора.

Она је ране видала оне

Што Срба тиште од много љета;

Она је мајка слободе српске

Зато је Србу свакоме света.

Буднијем оком, мишицом јаком,

Избави Зету од турске силе;

Те данас ево валови твоји,

Гдје им је воља, слободно криле.

Зато ти љуби ловћенску вилу,

Тврдо и вјерно, држи се с њоме

Па се ти небој нигда и ниђе

Ни једном, малом, валићу своме.

Глас Црногорца  28-IV-1879