Скадарском језеру
Језеро дивно, језеро бајно
Хајде ми хајде, ти кажи сада:
Чија то сила, чија то рука,
Поносно ево са тобом влада?
Да ли још држи валове твоје
Та турска горда и дивља сила?
Или те љуби, или те грли
Поносна дивна ловћенска вила?
Да ли се и још валови твоји
Тамо и амо немило муте?
Да ли на борбе? Да ли на муке,
Трудне и кобне, и сада слуте? ….
Језеро дивно, језеро бајно!
Мирно и тихо сад ево ти си;
У оне патње, у оне муке,
Што до сад бјеше, ти више ниси.
Валови твоји, што никад до сад,
Умилно плове, умилно крећу:
А српске шајке по њима ево
Поносно плове, мирно се шећу.
Језеро дивно, језеро бајно!
Ловћенска вила руку ти пружи
А небо одзгор благослов даде
И ти се њоме вјечно удружи.
Сад мирно шећи, валове њихај,
С крај наше тврде бесмртне Горе;
Реци Бојани да поздрав дају
Пре него пођу у сиње море.
Нека и она од сада знаде
Да и
њу тражи ловћенска вила;
Е она тече у српско море
И српска негда она је била.
А српска вила с Ловћена брега
Све српско што је добити мора
Зато се мучи, зато се пати,
Слободу ствара из ових гора.
Она је ране видала оне
Што Срба тиште од много љета;
Она је мајка слободе српске
Зато је Србу свакоме света.
Буднијем оком, мишицом јаком,
Избави Зету од турске силе;
Те данас ево валови твоји,
Гдје им је воља, слободно криле.
Зато ти љуби ловћенску вилу,
Тврдо и вјерно, држи се с њоме
Па се ти небој нигда и ниђе
Ни једном, малом, валићу своме.
Глас Црногорца 28-IV-1879
Нема коментара:
Постави коментар