Успомена на пок. Николу Антоновића, директора Грађанске школе
у Београду
Сине дичне српске Боке
Вечне страже са Јадрана,
Ти имаше дух херојски
До последнет твога дана!
*
Још од доба Душанова
Бока српству бисер беше;
Синови јој широм света
Славу нашу свуд разнеше
*
Сви цареви и краљеви
За Боку се отимаше,
Ал у залуд све то било
Ти сачува име наше.
*
Кад славнога Бонопарте
Протераше храбре чете,
Аустрије црно-жуте
Црни Ор’о тад долете!
*
Дође тренут Величајни!
Да се браћа уједине;
Ти Никола међу прве
Беше вођа омладине.
*
У те тешке славне дане
Бораше се попут лава
Трпио си тешке ране
Док Хабзбуршка паде слава.
*
Под окриљем Белог Орла,
Све се српство уједини
И Хрвати и Словенци
Сад у својој домовини.
*
На просветном сада пољу
Отаџбина треба снаге,
Да просветом уједини
Све синове земље драге.
*
У српскоме Београду
Ти Директор школе беше.
Твога рада љубав жарку
Вихорови свуд разнеше!
*
Омладину васпитава
Да на понос роду служи,
Без разлике верске своје
Да брат брату руку пружи.
*
Када друштво, отаџбина,
Твог требаше рада доста,
Уцвељена породица
И без Тебе самог оста.
*
К’о смрт црна ла понекад
Својом косом бољег бира
На похита душа твоја
Сазнат тајну, и Свемира.
*
Сад остатке смртне твоје
Крије пуста, црна рака.
Успомене свеже стоје
К’о народног слободњака!
*
Таквих људи дело, слава
Потомцима увек сјаје,
Да с поносом свога рода
Буде нове нараштаје.
23.-ІV. 1931. Београд
Станко Кешељевић
