четвртак, 30. новембар 2017.

Милош Видаковић - Аманет мајке Јевросиме



Аманет мајке Јевросиме

Благословив га, пољуби га у чело
Рече му:”Пођи молитвама праћен,
Пођи и теши народ много паћен
Служећи правди усрдно, смело.

И добар буди, сине Марко, свима
Сироте брани, воли беспомоћне;
На збору суди, речи нек су моћне
Ни по свом бабу ни по стричевима.”

Занесен тада намерама бујним
У свет се крену са кретом олујним,
На покор свима кавгама и злима.

И светост славе у векове стече
Судећи право како мајка рече,
Ни по свом бабу ни по стричевима.

Милош Видаковић “Царски сонети”








уторак, 28. новембар 2017.

Милош Видаковић - Милошева песма



Милошева песма

Када се вина поднапише, тада
Запева Милош, и глас му се меден,
Ко плима разли кроз собе у сведен
Трем на чардаку. Сва му душа млада

Затрептава у тој песми која чара,
Опевајућ у младачкој машти
Сва забрањена чекања у башти
И лица беља него снег са Шара.

Ах, пева Милош. И побратим Реља
Са много срца и страствених жеља
Слушао га. Топле сијају му очи.

Тек Марко мислећ на хук младих дана,
На дивну сеју Леке капетана,
Купу за купом намргођен точи.


Милош Видаковић “Царски сонети”








понедељак, 27. новембар 2017.

Милош Видаковић - Крчмарица Јања



Крчмарица Јања

За гором поред цариградског друма
Јањина беше убава механа,
Посећивана од свих каравана
Рад добра вина из ладних подрума.

А после кад је дошла турска сила
И попадале државе по реду,
Многу је она уклонила беду,
Многом је брату у невољи била.

Јер кад би водећ свезана хајдука,
Наишо Турчин, разних бенђилука
Сипаше њему, да сан вечно сања,

Тако је једном посестрима смела
И Марка спасла високих ченгела,
Гојазна, добра крчмарица Јања.

Милош Видаковић “Царски сонети”








недеља, 26. новембар 2017.

Милош Видаковић - Гроздана



Гроздана

Гроздано, сестро милосна и верна,
Пригни, о, пригни, невесело лице.
Твоје су очи до две молитвице,
Твоје су рике два лиљана смерна.

Гроздано, сестро с тугом благодатном,
Пригни, о, пригни лик твој болно лепи.
Твоја је душа одаја где стрепи
Кандило једно пред иконом златном.

Лепото болна, обасута злима,
Около твоје свете главе има
Ореол једног страдања безмерна.

И цела твоја горка судба личи
Пресветој једној мученичкој причи,
Гроздано сестро милосна и верна.

Милош Видаковић “Царски сонети”








петак, 24. новембар 2017.

Милош Видаковић - Плач сестре Дојчинове



Плач сестре Дојчинове

Где си нам сада, и зашто те нема,
О, зашто ћутиш Дојчине јуначе?
Верна ти сеја над постељом плаче,
Плаче и намет Арапину спрема.

Устани, славни, у победе журне
Придигни твоје измршало тело
Где ти је око негда тако смело
Где су ти руке снажне и сигурне.

Већ сутон мутни, као весник јада,
Већ сутон мутни замаглено пада
И влажном тамом цео предел купа,

Зашто си стао, о, зар нећеш поћи?
Дојчине почуј: кроз тишину ноћи
Арапин граду на вратима лупа.

Милош Видаковић “Царски сонети”








среда, 22. новембар 2017.

Dragutin Deklić - Toni Škutar tužna balada za jednog budućeg kantautora




Toni Škutar
tužna balada za jednog budućeg kantautora

Bio je to mali budvanski brico, ćutljiv al’ pun dobrote,
umio je napetim da olakša vene, ili bolne da vadi zube;
Večerom bi u staroj školi učio mladiće da čitaju note,
a svirao je redom sve instrumente od flaute do velike trube.

Zvao se Toni Škutar
od muzike glavni meštar                                                              (1)

Na feštama i o praznicima raznim jedne i druge vjere
dirigovao je muzikom na pjaci i procešjunu,                  (2)  (3)
ili odavao posljednju počast bez ikakve razlike il’ mjere,
bilo da se radilo za zadnjem siromahu ili o prvom bogatunu     (4)

U primorskoj cijeloj zoni
bješe mio meštar Toni.

Njegovi vršnjaci bijahu Medini, Kuljača Pero i Savo Zambela,
a djaci Dragičevići, Urbani i Fabrisi, Botić, Delojk i Bak Bela,
ali mu se glavni prijatelji zvahu: Dvoržak, Šopen, List i Pučini,
Čajkovski, Betoven i Mocart, Šuman, Brams i Djoakino Belini.

Danju brijač, Toni Škutar,
noću pjesnik i muzičar.

Uvijek je pjevušio tiho i za svakoga riječi nalazio mile;
Nisakim nije bio u svadji nit’ imao najmanje prepirke;
Znavao je dje počivaju sirene i dje se kupaju vile,
a njegova butiga brujala je stalno od smijeha, pjesme i svirke.   (5)

Sebe zvaše meštar Toni
“zrnce pijeska u vasioni”.

Poznavao je ne samo jezike umjetnika nego i nijemih stvari,
razumijevao je sinfonije mora i zborio sa oblacima i vjetrovima;
Ponekad bi ćaskao sa galebovima i u zvijezdama nalazio čari
i sve to bilježio orno po nekim zgužvanim notnim listovima.

Malog mjesta velji sanjar,
kompozitor, Toni Škutar.

Jednog dana, poslije rata i nazvanog našeg oslobodjenja,
dodjoše neki namršteni ljudi i odvedoše Tona u ranu zoru,
a u maloj tršćanoj korpi poniješe i zapise njegovih bdijenja,
-zatim mu žena saznade samo da joj je muž zatvoren u Kotoru.

Uhapšen je Toni Škutar,
špijao ga Milo putar.                              (6)

Sve je u najvećoj tajnosti teklo i jedino se to saznalo
da je Toni kovao zavjeru kako u hotelu da ubije Predsjednika
i da su mu u tome trebali pomoći dva italijanska zarobljenika,
a dokaz su bile na notama riječi: albergo, energico, marešalo.

Toni Škutar, anarhista,
klerikalac i fašista.

Mjesec je dana ležao Toni u staroj kotorskoj kaznioni,
mučen je bio mukama svima, svagdan i blagdan i noći cijele
i onda su javili ženi da ga u zakovanom lijesu “doma goni”;
-Poslije su, na pazaru, u njegove note uvijali slane srdele.

Iz pržuna stiga mrtav,                           (7)
obješeni Toni Škutar.


Note:
(+) U stvari je pisalo iznad kompozicije jednog marša:
“Alegro, energico, marciale”.

1-majstor; 2-trgu; 3-povorki; 4-bogatašu; 5-radnja; 6-potkazao; 7-zatvora.

Dragutin Deklić-Skit

Милош Видаковић - Зора



II Зора

Јабучилу је сагорела крила
Авај, о, ноћи, и заспали граде.
Двором се кучка Видосава краде,
Сланом је крвљу сабљу затопила.

У том и зора. Лагано свањива
И назиру се планине далеке,
Јутарња студен. Магла изнад реке.
Док мртва кула подно горе снива.

Тек Видосава уморна и бледа
Са осећањем кривице и страха
И грозничаво устављена даха,

Високој кули низ пенџере гледа,
Да ли се гдегод долином помаља
Голема војска Вукашина краља.


Милош Видаковић “Царски сонети”








понедељак, 20. новембар 2017.

Милош Видаковић - Ноћ



I Ноћ

Ноћ. Изнад тамно оцртане куле
На месечини Дурмитор се бели,
Ко снегом посут. Кроз видокруг цели
Звезде се, звезде далеко расуле.

У двори страже мртве и уснуле.
И нигде никог. Тишина. Све ћути.
Теко модро небо, небо млечне пути
Изнад високе блистају се куле.

Ал’ почуј! Нешто кроз ноћ болно врисну.
И ко да фењер ненадано блисну
Нека је сенка у дворишту била.

Авај, о, ноћи, звездана и плава,
То двором беше кучка Видосава,
Јабучилу је сагорела крила.

Милош Видаковић “Царски сонети”








субота, 18. новембар 2017.

Милош Видаковић - Погибија



III Погибија

Орловић, хитар  и витак у струку,
Прескочи до три оседлана коња,
И млађан јунак Каица Радоња
Устрели лако кроз прстен јабуку

И победом се завршава свака
Игра. Маџари ћуте. Срби вичу.
Ликују, тапшу рукама и кличу:
О, нигде нема оваквих јунака.

У том из краја испотаје један,
Увређен Маџар, љуте кавге жедан,
Са горким једом и смркнута лица,

Одапе стрелу. Авај. Судбу црну
Куните! Витез крикну и посрну:
Погибе млађан војвода Каица.

Милош Видаковић “Царски сонети”








петак, 17. новембар 2017.

Милош Видаковић - Починак



II Починак

Починак. Царев чадор се зелени
Кадивен, кићен. На самом врхунцу
Блиста се златна јабука у сунцу
С камењем драгим. У питомој сени

Цар седи. С њиме богата властела,
Све саме мудре војводе и бани
Причама, песмама много опевани
И прослављени рад јуначких дела.

И док цар с њима мудро разговара
Пребирајући ратовања стара,
Пијући вино у шали и смеху,

Војводе млађе, витези без страха,
С четом Маџара, црних Каравлаха,
Јуначке игре заметнули беху.

Милош Видаковић “Царски сонети”