Радомир Кривокапић – Орлински - Пловац

 

Пловац

Радомир Орлински – Бар.

 

Притајан огањ свети обвијен у пухору¹

У олтар древна храма тајанствен чека дах,

Да сијне чудним сјајем, к’о зв’језда кад у зору

С врхунца пурпурнога на један бљесне мах.

 

Промрзнут пловац ломни са бурног океана

Разгријат хоће груди на пламу огња тог, –

Пропјеват’ жељан хоће, кад лед му са усана

Растопи усном врелом љубави страсне бог.

 

К’о цв’јет ће олеандар заруђет’ лице тада,

И сијнут очи опет промрзлом пловцу том;

На жалу самцу ће се појавит вјера, нада

Ко Ибис света птица – да л’јечи груди лом.

 

На грани запловиће од кедра са Ливана

По бурном мору опет, док нађе пристан свој;

Ко б’јели морски галеб — у пјени окупана

Без весла лаћа хоће пркосит, бури злој.

 

¹ Прашина.

 CPЂ  SRÐ