уторак, 4. јул 2017.

Братимир Славковић

Братимир Славковић

Небеска је сива плаштаница
Изнад града барака и жице,
Кроз мрак сури мрке кличу птице,
Црно гори црна воштаница –
То Братимир заспао је млади
У Ашаху од рана и глади.

Тишма. Венци спуштени на одар.
Заробљени скрушени другари.
Присуствују отмено Мађари.
Упокојен псалам дршће бодар.
А кад прозор ветар таче хуком,
Језиви се погреб зали муком.

И сјајној се учини господи
Да још Гочем дажди крвца врела,
Док Братимир пада ведра чела
Као женик обручен слободи,
А да ветар над свештеним чином
Гневом јеца као над злочином.

И при свећа светлуцању бледу –
Изиђоше тихо и у реду.


Братимир Славковић – Из Београда рођен у Ваљеву, из најмлађе класе В. Академије, војник у 14 пуку II поз., рањен и заробљен на Гочу 30. октобра 1915. Умро и сахрањен у Ашаху у присуству наших и аустријских официра.

Милосав Јелић - "Србијански венац"
          

Нема коментара:

Постави коментар