Сећање на Отаџбину

Сећање на Отаџбину

Давно ме је прошла срећа,

Прошла песма наших птица;

Прошло лето у туђини,

Прош’о  цвркут ластавица.

Око мене на све стране

Монотона лежи тама –

Од куда си, ти једина,

Тужна птицо, дошла сама?

Певај шево, ја сузама

Пратим дивну песму твоју,

Што ме с пуно чежње сећа

На далеку земљу моју.

Кад те слушам срце моје

Пусте груди бије јаче. –

Певај, шево, јер често је

Срећан човек и кад плаче!

Песма твоја у туђини

Враћа моја доба сретна:

К’о  да гледам њиве златне

И шарена поља цветна.

Очи сузе!... Ал’ душа ми

Срећом прошлих дана дише –

Сања булке и пшенице

Кад их јунски ветар њише.

Сања како преко њива

Таласи се златни гоне,

И заносна песма твоја

Са висина у њих тоне!

Па се опет изнад жита

Плавом српском небу диже –

О, како је чежња слатка

Кад ти суза сузу стиже!...

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Сећање на Отаџбину