четвртак, 03. новембар 2016.

Милан М. Петровић - Земљино око



Земљино око

Гле, како сада из земље дубоко
Наш нови извор извире све јаче
То није извор, но земљино око,
Видиш ли како наша земља плаче?

Огкад јој децу зароби и поби
И лик јој згази син страшне Медузе,
Очију безброј наша земља доби
Да може своје да источи сузе.

И док за децом земља сузе лије,
Дотле ће жедном доносити змије
У своме зубу кап отровног сока. . . ”

Опрости Боже, јер ја сам слеп био,
И нисам знао да сам данас пио
Просуте сузе из земљиног ока.


Милан М. Петровић

Гласник Српског историско - културног друштва “Његош”








Нема коментара:

Постави коментар