Палим херојима

Палим херојима

Када нам синови дођу са бојишта,

Запојени славом, к’о  мирисом цвеће,

Уморни и лепи и жељни огњишта –

Многи, што одоше на ратна војишта,

Вратити се нама, вратити се неће.

Они су остали испред Куманова,

Мердара, Прилипа и око Битоља

Као мртва стража поколења нова

Ко живи гробови, као златна слова,

Ко довршен завет са Косова Поља.

Они су остали и код Елбасана,

На Љешу и Скадру, крај Јадранског Мора,

И њихове груди са седамнест рана

Позивају себи децу нових дана

Одбеглу слободу пробуђених гора.

Они су остали на Ретким Буквама,

Око Брегалнице и Велбужда стара,

Бранећ’ своје земље од навале срама,

Од пљачкашке хорде и крвавих кама,

Од отровне мржње потмулих Бугара.

Када нам синови дођу са бојишта,

Наћи ће загрљај и дочек и цвеће,

И још топла, знана и жељна огњишта,

Али место оних са ратног бојишта

Што нам се вратити никад, никад неће

Што за земљу мреше, што их земља узе

Доћи ће црнина, бол, јаук и сузе

И вечно сећање за надгробне свеће. 

“Балкански рат”    бр.  29    1913.