Скадар је пао
Топови грме сав се Скадар тресе
Крв проливена лагано се пуши
Плутон, за полотуном страховито сипа
И под собом с треском све ништи и руши.
Земља све тутњи ваздух се пролама
Широко поље у крви се купа.
А сред ове ломњаве и буре
Брат с братом храбро – напред само ступа
Ма да граната немилосно коси,
Раме уз раме по крвавој роси,
Све напред журе и победе ниже.
Јунаци наши све Скадру ближе.
Погледа мрка, уздигнута чела,
Не жалећ жртве, кроз кишу шрапнела,
Црногорски диви сад су већу граду,
У поносном дичном, српскоме – Скадру.
Т. Б. Ђорђевић
“Балкански рат” бр. 13 1913
Нема коментара:
Постави коментар