понедељак, 4. јануар 2016.

А. Тресић Павичић - Опет на сунцу

 А. Тресић Павичић



Опет на сунцу
Из епиникијских пјесама “Освећено Косово”

Рибари вргоше мрежу
У сиње дебело море;
Крок око паса притежу,
С отпором мора се боре.

Ногом се упиру босом
О оштре приморске шкрапе.
Бур аим провија косом;
Не треба рибару капе.

Складнијем хакањем вуку
Коноп уз урвину струм.
Свију се буре у хуку,
Ко вито пруће у грму.

Тешко ли данас се вуче!
Бити ће обилна лова!
Сваки у длан захуче,
И коноп заузла с нова.

Што ли се улови, боже,
Је л’ дупин, је л’ псина морска?
На длану одр’јеше коже,
Тврде ко чесмина горска.

Мрежу притегоше крају,
Ал’ у брод дићи се не да:
Рибари од чуда зјају;
Свак у њој наказу гледа.

Упр’јеше из пет’них жила,
Дигоше наказу ону;
Ал’ кад у броду је била,
Замало брод н епотону.

Сву су је обрасли браци,
Свилене, шкољке и ресе,
Када је мрежа избаци,
Ц’јела се палуба стресе.

Ножем је чистити стану
Од шкољка, брака и гљива:
Злаћана пера тад плану,
Ко муња с облака жива.

Рибари заносно кличу,
-Љуља се с радости барка –
Сви једним гласом завичу:
“Топуз је Краљевић Марка”! …

А. Тресић Павичић, Беч


Босанска Вила бр. 7  1913.










Нема коментара:

Постави коментар