Острог
О путниче стани кад овуда минеш!
Баци поглед горе оној светој стени,
Где су српског свеца неумрле сени,
Јер ћеш и ти скоро тамо да се винеш.
Немој да се плашиш што крв врела тече
Низ камење тврдо долини Зете,
Но скрушено клекни пред те лавре свете,
Које Српство своје чудотворно лече.
Ту крстови стоје један поред другог,
Пољуби их редом и отпутуј даље!
То су српске жртве за слободу пале
У борбама тешким периода дугог.
Видећеш зору изнад Црне Горе,
Где их сунце зали кад од кома сине
И Даница плаче кад овуда мине,
А виле им српске свете раке дворе.
Милисав М. Рајковић
Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”
Нема коментара:
Постави коментар